Komunikacija bez osuđivanja

Imati neosuđujići stav znači imati osećaj za ravnotežu. To je specifičan način gledanja na konflikt i prihvatanja osoba sa kojima se  ne slažete. Ovo ponašanje se reflektuje u vašim biranim rečima, akcijama i reakcijama. Ovaj ne-osuđujući stav počinje da prožima celokupnu komunikaciju, uključujući usmenu i pismenu, komunikaciju jedan na jedan, grupnu i komunikaciju na socijalnim mrežama.

Imati neosuđujući stav znači razvijati svoju sposobnost da opažate život bez donošenja brzopletih odluka da li je nešto ispravno ili pogrešno na osnovu nečijeg ponašanja ili izjava. Ponašanje je prva stvar koju uočavamo, kako kod sebe tako kod drugih. Posmatranje svojih reakcija je način da unapredimo svoje sposobnosti saosećanja i razumevanja drugih ljudi, umesto da ih olako osuđujemo.

Da bismo izgradili neosuđujući stav, neophodno je da razvijemo empatiju za ljude koji nas okružuju.

Da bismo poatali neosuđujući posmatrač prolazimo kroz proces u kome učimo kako da postavljamo neosuđujuća pitanja prvo sebi, a onda i ostalima.

Šta su neosuđujuća pitanja?

Prvo treba da razjasnite sopstveno stanje uma: razmatrajući predhodna iskustva, znanje, stavove i sadašnju situaciju.

Pitanja koja treba postaviti sebi:

1. Koji su moji predhodni stavovi u vezi sa  sadašnjom situacijom?
2. Koja su moja predhodna iskustva, koja se reflektuju na sadašnju situaciju?
3. Šta opažam sada?

Opažanje sopstvenih osećanja u sadašnjoj situaciji

4. Kako sa ja osećam u momentu dok opažam ovu situaciju?
5. Jesam li emotivno potrešen/na u ovom trenutku?

Pre nego što odreagujete pred drugo osobom indentifikujte svoja osećanja

Nakon što identifikujemo svoja osećanja, možemo ih izraziti i izboriti se sa njima.

Tek nakon što razjasnimo sopstvena osećanja i potrebe možemo se okrenuti ka drugim ljudima i sprovesti isto to, kako bismo ih razumeli.

Korišćenjem veština komunikacije kao što su: otvorena pitanja, preokviravanje, redefinisanje možemo jasno razumeti njihovu poziciju.

Tada im možemo dati povratnu informaciju, ali i reflektovati svoje misli, osećanja i lične potrebe.

Savet: da biste izbegli nesporazume uvek koristite sledeću formu izražavanja: pričajte stalno u prvom licu jednine!

Kako biste se što bolje prilagodili korišćenju naprednog neosuđujućeg ponašanja, treba dobro izučiti i koristiti sledeće alatke:

1. 4 koraka Nenasilne Komunikacije i/ili
2. Rodžerosovog pristupa prihvatanja i/ili

Gordonovih komunikacionih tehnika samoizražavanja