Sveobuhvatno upoznavanje učenika – prikupljanje podataka

Otkrivanje i mapiranje osobina učenika od suštinskog je značaja za nastavnika i stručnjake. To je složen postupak budući da učenik, njegovo/njeno okruženje, nastavnici i školski drugovi posmatraju situaciju, sebe i datog učenika iz različitih tačaka gledišta. Zbog toga bi se moglo desiti da dobijete kontradiktorne informacije. Tokom prikupljanja podataka potrebno  je posmatrati brojne dimenzije, a najvažnije ćete pronaći u grafičkom pregledu, ispod.

Stoga je prikupljanje podataka zasnovano na nekoliko aspekata, i traži poznavanje: biologije, psihologije, kognicije, motivacije, zaštite životne sredine, kulture, ponašanja, i znanje u vezi sa porodicom. Postoje razne metode koje možemo primeniti: posmatranje, intervju, studiju u okviru životne sredine, porodičnu posetu, formalnu ili neformalnu komunikaciju sa drugima, upitnike. Važno je naglasiti da će prikupljene informacije ponekad biti subjektivne, pod uticajem interesa učesnika koji ih daju. Drugi važan princip koga se treba držati je pravo učenika na tajnost (poverljivost podataka).

 
Prikupljanje podataka određuje pravac i način pružanja pomoći, povećava efikasnost i efektivnost saradnje i rešavanja problema. Efikasnost stručnjaka u radu sa odgovarajućim podacima raste, a njegove nadležnosti je neupitna.
Najznačajniji izvor informacija je sam/a učenik/ca. Pored fizičkih karakteristika, izgleda, zdravstvenog i psihičkog stanja, veliki značaj imaju i intervjui (pogledajte u prilogu predloženi nacrt intervjua), informacije dobijene u ličnim razgovorima,  razgovori u toku svakodnevnog rada i sl. Oni nam daju mnogo informacija o učenikovim vrednostima, osećanjima, ponašanju, ličnosti, upravljanju emocijama, zrelosti, nivou agresivnosti, slici o sebi.

Kao važne dodatne izvore informacija predlažemo da koristite porodicu, prijatelje, komšije i nastavnike koji rade sa učenikom sa jedne strane, a sa druge strane ostale stručnjake koji rade sa istim učenikom: npr. psihologe, lekare, i ostale profesionalce koji deluju u ovom kontekstu. Drugi ključni izvor informacija su intervjui sa roditeljima, starateljima ili hraniteljima. (Šema intervjua data je u prilogu.)

Osim razgovora postoje dodatni dokumenti koji mogu biti informativni. Ponekad se dešava da paralelno, u drugim institucijama postoji skoro kompletna dokumentacija o učeniku. Njom treba rukovati s posebnom pažnjom, jer je pravilo tajnosti podataka (poverljivosti) izuzetno značajno u radu sa decom:

Ø  dokumentacija ustanova za brigu o  deci - na primer studija slučaja, izveštaj o  porodičnoj poseti, beleške službe porodične zaštite, itd.

Ø   školska dokumentacija psihološko-pedagoške službe – mišljenje psihologa/pedagoga, izveštaji, dokumenti o privatnom životu učenika, planovi razvoja, pisane evaluacije, psihološki testovi, itd.

Prikupljanje podataka je prvi korak ka ličnom razvoju učenika, kao i u formiranju ličnog plana razvoja. Pored opisanih dokumenata i razgovora, nikako ne treba zaboraviti sopstvena zapažanja i iskustva! Imamo mogućnost da posmatramo učenika, ne samo na časovima, već i tokom odmora, tokom njegove/njene stručne prakse, možemo posmatrati njegovu/njenu aktivnost u zajednici i na taj način  dobiti informacije o njegovom/njenom mentalnom i fizičkom stanju kada je u školi. Svi ovi utisci doprinose stvaranju detaljne slike o učeniku. Svakako nije lako napraviti belešku o svim tim informacijama, zato predlažemo vođenje posebnog foldera za svakog učenika, tako da možemo, kada god i gde god želimo da pišemo beleške o učeniku.