Da je moj/a nastavnik/ca samo znao/la…

Kako bi se prepoznali signali upozorenja veoma je važno pitati učenike za njihovu perspektivu. U celokupnom procesu o nekim stvarima je svakako lakše, dok je o drugima teže, otvoreno govoriti. Veoma je važno izgraditi atmosferu u kojoj učenici mogu otvoreno i iskreno govoriti i raditi na stvarima koje ih muče u njihovom školskom životu. Ova aktovnost se može organizovati nakon prvog tormesečja ili kasnije, kada god nastavnici procene da je potrebno. 

Na vebsajtu Mindshift^[1] može se pronaći sjajna, a veoma jednostavna ideja nastavnice Kajle Švarc (Kyle Schwartz) koja je od svojih učenika tražila da završe rečenicu: "Da je samo moja nastavnica znala…" Priča o odgovorima koje je prikupila je bila veoma dirljiva i obišla je internet jako brzo tako da su nastavnici širom sveta počeli da isto pitanje postavljaju svojim đacima. 

Neki od dobijenih odgovora bili su:

"Volio bih da moja nastavnica zna koliko mi nedostaje tata koji je deportovan u Meksiko kada sam imao 3 godine i nisam ga video poslednjih 6 godina."

"Volelea bih da moja nastavnica zna koliko imam teškoća u balansiranju sportskih i školskih obaveza u poslednje vreme."

"Da je moja nastavnica samo znala da nemam olovke kod kuće…"

Tako da predlažemo organizovanje ove aktivnosti u tri koraka. Najpre nastavnici mogu tražiti od učenika da se na nekom mestu u učionici udobno smeste ali tako da imaju dovoljno privatnosti, ili mogu odlučiti da zadatak zadaju kao domaći. Ovu aktivnost najčešće mogu raditi razredne starešine na časovima odeljenske zajednice. Od učenika se onda traži da na listu papira napišu svoje završetke rečenice "Da je moj/a nastavnik/ca samo znao/la…" Napomena je da ne bi trebalo terati učenike da potpišu svoje papire. 

Papire učenici predaju nastavnicima ali ih nastavnici ne čitaju na glas, već samo pitaju učenike da li žele da razgovaraju o tome kako su se osećali tokom i nakon aktivnosti. Takođe nastavnici bi trebalo da pitaju učenike kako žele da reaguju na ono što je napisano. Važno je napraviti pozitivnu atmosferu u kojoj će se celokpuna aktivnost završiti. 

Sve što su učenici napisali mora ostati tajno, tj. mora se sačuvati njihova privatnost a nastavnici moraju preduzeti sve što je potrebno da napisano uvrste u plan rada sa tim učenicima kasnije. Rezultati se na bilo koji način mogu objaviti jedino anonimno i uz konsultaciju sa učenicima. 

^[1] http://ww2.kqed.org/mindshift/2015/08/26/rethinking-data-how-to-create-a-holistic-view-of-students/