Svrha diskusije o slučaju: analiza problema vezanih za planiranje procedura podrške učeniku i upravljanje slučajem. Ovo se realizuje zajedno sa članovima tima koji imaju zadatak da pruže podršku u tumačenju i upravljanju osećanjima osobe koja je pokrenula slučaj.
Diskusija o slučaju je zaista razgovor o jednom slučaju, tj. o određenom učeniku na kompleksan način (individua, njena porodica, društvo), sve o problemu koji ima (šta je prepreka, teškoća) i konačno o akcionom planu te aktivnostima u vezi sa planom.
Glavni cilj diskusije o slučaju je pomoći da se ojača profesionalni tim sa podržavajućim pitanjima, zajedničkim refleksijama na dileme, novim idejama i pogledima. Veoma je važno da diskusija o slučaju nikada ne sme da se udalji od istinitih činjenica.
Koraci
- Pregled slučaja – osoba koja pokreće slučaj prezentuje svoje viđenje i osvetljava osećanja učesnika u odnosu na teškoće koje su otkrivene;
- Karakterizacija porodice učenika na osnovama LPR (ličnog plana razvoja), zapažanja kolega, drugih učenika, članova porodice i na osnovi mišljenja samog učenika;
- Otkrivanje učenikovog sistema odnosa s adrugima: mapiranje prihvaćenih ili odbačenih osoba. Kos u osobe na koje se i učenik I pomagači mogu osloniti u procesu rešavanja problema?
- Analiziranje pomoći koju je učenik već dobio/la: ko su osobe koje su se već bavile problemom, zašto su bile neuspešne u rešavanju problema?
- Razmatranje kompetencija: ko i na kom nivou je kompetentan da pomogne u procesu? Kako je učenik uključen u proces? Kakva promena je očekivani rezultat intervencije?
- Definisanje pravca i dubine očekivane promene uključivanjem i eksperta: kakva sve specijana pomoć je potrebna? Ko će kontaktirati tu osobu? Koji je tačan predmet i sadržaj tog zahteva? Koja je očekivana promena ove intervencije?
- Razmatranje mogućih prepreka: na koje sve prepreke možemo naićii kako se one mogu prevazići?
- Definisanje rasporeda intervencije: postavljanje strateških ciljeva, prikupljanje predloga od svih učesnika koji su definisani ugovorom. Važno je da sve uloge preuzete u procesu budu u skladu sa učenikovim najboljim interesom.
- Evaluacija je kontinuirani proces, ali mora se dati i jedna finalna evaluacija celokupnog procesa u smislu postignutosti ciljeva, izboru metoda podrške i o ispunjenju ugovora. Tokom elaluacije je važno imati u vidu sledeće stvari:
a.) Kratak pregled proteklog perioda.
b.) Podešavanje plana iz proteklog perioda.
c.) Neostvareni planovi, greške i razlozi za njih.
d.) Teškoće, zaključci, nova pitanja.
e.) Lična osećanja u vezi procesa, postignuća, ciljevi.
f.) Smišljanje novog akcionog plana ukoliko se pokaže neophodnim.
Sve ove korake nije potrebno sprovesti tokom jednog sastanka, ali neke pravila i elemente mora sadržati svaki sastanak, a to su:
- ne zaboravite da pozovete sve učesnike na vreme;
- ne zaboravite da vodite računa o broju učesnika! Za kvalitetnu diskusiju potrebno je oko 8 učesnika;
- veoma je važno da prostor za diskusiju bude miran, stolice poređajte u krug;
- protokol komentarisanja: postaviti vremenski okvir, isključiti pojedince koji su skloni da pruzmu reč;
- izbor moderatora i zapisničara diskusije;
- pripremiti listu za beleženje prisustva;
- potpisi svih prisutnih na zapisniku sa sastanaka;
- trajanje sastanka ne bi trebalo da bude duže od 90 minuta;
- učenik ili odrasla osoba koja je zadužena za slučaj određenog učenika mora biti prisutan/a.
Koliko često je potrebno organizovati diskusije o slučaju?
Zavisi od slučaja i u odnosu na to je potrebno imati u vidu sledeće:
- Koja je priroda problema?
- Koliko često je potrebno dati povratnu informaciju učeniku?
- Koliko često je onima koji pomažu učeniku potrebna podrška, profesionalna diskusija?
- Idelano, učestalost diskusija je tri puta za vereme rada na jednom slučaju.
Tipične greške diskusije o slučaju
- Previše ili premalo osoba je pozvano;
- Moderator ne upravlja sastankom i ne omogućava da svaki učesnik ima priliku da da svoj doprinos;
- Umeso u potpuno pomažućem maniru odgovornost je prenaglašena i diskusija je zapravo neka vrsta saslušanja;
- Učesnici s ene drže realnosti i ciljevi koji se postavljaju ne odgovaraju realnim potrebama učenika već očekivanjima učesnika;
- Učesnici ne govor eistim jezikom jer umesto rešavanja problema svako navodi sopstvene probleme;
- Ne vode se beleške o toku sastanka što može dovesti do kontradikcija I zabuni u razumevanju;
- Osoba koja je zadužena za učenika nije prisutna tako da se interes učenika može zanemariti;
- Ukoliko se odlučuje na bazi emocija ne rešava se problem već se učesnici samo pokušavaju osloboditi problema.
Važno je obratiti pažnju na sve gore navedeno kako bi se osiguralo da svaka diskusija bude orjentisana na cilj I stoga predstavlja profesionalno polje za process pomaganja.
Komentari