Odnos nastavnik-učenik

1. Osnove za razvoj odnosa poverenja

1.1.                Prihvatanje: dobar nastavnik/mentor prihvata učenika

Kao što je Karl Rodžers (1958) naglasio, empatija znači prihvatanje druge osobe bez osuđivanja. Ona znači stavljanje po strani– makar i privremeno- ličnih vrednosti i verovanja. Nastavnici koji prihvataju - ne osudjuju, niti odbacuju učenike. Dobri nastavnici/mentori prosto „problematične“ crte učenika vide kao izazove koje treba prevazići u naporima da se takvim učenicima pruži smislena podršku.

1.2. Uzor: Dobar nastavnik/mentor je model neprestanog učenja i transparentan/na je u svojoj potrazi za uvek boljim odgovorima i efikasnijim rešenjima problema. On pokazuje otvorenu spremnost da uči od svojih kolega/inica i drugih ljudi.

1.3. Efikasne interpersonalne veštine za dati kontekst: Dobri nastavnici prepoznaju da se svaki mentorski odnos odvija u jedinstvenom interpersonalnom kontekstu. Oni prilogađavaju svoje ponašanje i komunikaciju individualnim potrebama učenika. Zbog toga i sami moraju posedovati duboko razumevanje svog stila komunikacije i spremnost da objektivno posmatraju ponašanje učenika.

1.4. Posvećenost mentorskoj ulozi: Posvećeni mentori razumeju značaj održavanja mentorstva i da ono zahveteva značajnu investiciju vremena i energije.

1.5.Pozitivan stav prema učenicima:

Dobar mentor komunicira sa nadom i optimizmom i posvećen je kontinuiranom unapređivanju svojih veština.

2. Konstruktivan feedback (povratna informacija): uključuje davanje opisnih i vrlo specifičnih informacija koje su fokusirane na promenu ponašanja vašem učeniku.

2.1. Fokusirajte se na opisivanje opaženog ponašanja, bez upotrebe osuđivanja, optužbi ili generalizacije.

2.2.  Pravila: Pravovremeno pružite povratne informacije

2.3. Parafrazirajte kada je to moguće, kako biste razjasnili. Naredne rečenice su dobri primeri parafraziranja: _ Ono što sam ja čuo/la da si ti rekao/la..._ Kaži mi na šta misliš kad kažes..._ Ako sam te dobro razumeo/la..?

3. Veštine slušanja:  slušati,znači čuti i razumeti ono što vam je rečeno. NE  znači davati savete, dodavati detalje, ili obavezno deliti svoja iskustva.

4. Budite svesni svoje neverbalne komunikacije. Dobro je:

• Ako je telo okrenuto prema sagovorniku
• Ako ostvarujete kontakt očima
• Ako potvđujete klimanjem glave da pratite šta  sagovornika priča
• Ako postavljajte odgovarajuća pitanja, kako biste razjasnili i proširili njihove misli i ideje

5. Konverzacione veštine:

5.1. Pitanja otvorenog tipa - pokušajte da koristite pitanja koja počinju sa „kako“ ili „šta“ da biste započeli razgovor kao npr: - Kako si se osećao/la...? – Šta misliš da će se desiti ako...?  -Kako vidiš razvoj situacije ukoliko...?

5.2. Mogućnost korišćenja trenerskog modela: Preporučeno je korišćenje Kognitivnog Treninga. To je specifična altaka koja je fokusirana na kognitivne procese drugih u ciklusu od 3 koraka (Videti u dodacima)

6. Bitna pravila u komunikaciji između nastavnika i učenika:

6.1.  Planirane socijalne interakcije van škole nisu prigodne

6.2. Pojedini vidovi komunikacije mentora (tipa: telefon, elektronska pošta, facebook i sl.) sa učenicima moraju biti razmotreni i odobreni od strane mentorovog nadređenog, kao i od strane učenika i njegovih roditelja/staratelja.

6.3. Ni pod kakvim okolnostima ne treba koristiti: bilo kakav oblik komunikacije seksualne prirode, lascivnu terminologiju i gestove ili privatnu korespodenciju u vezi sa osećanjima učenika (uključujuči i seksualna osećanja). Ako do toga dođe od strane učenika, takav postupak treba obreshrabriti.

6.4. Povremeno je pri mentorskim sesijama nephodno podsetiti učenika/cu na pravila i granice odnosa.

6.5  Bitno je razvijati komunikaciju koja zadržava profesionalne granice i koja se ne može protumačiti kao lična.

6.6. Za svaku sesiju su neophodni jasni ciljevi. Nedovoljna usmerenost pažnje na ciljeve može biti znak da je mentor postao previše vezan za učenika i u tom slučaju neophodna je intervencija nadređenog.