Sedmična grupna diskusija na času odeljenske zajednice

Da bi se prepoznali signali upozorenja povezani sa ponašanjem kao što je dosađivanje na nastavi i drastične promene u ponašanju (agresivnost, introverzija, razuzdano ponašanje, zlostavljanje itd.) mora se izgraditi odnos pun poverenja između učenika i nastavnika i kreirati situacije u kojima mogu da postupaju i govore iskreno.

Sigurno je da onaj koji prvi može primetiti dosađivanje i promene u ponašanju nekog učenika su njegovi/njeni drugari iz odeljenja. Da li će to da podele sa nastavnikom ili ne i da li će nastavnik to primetiti zavisi isključivo od odnosa koji nastavnik ima sa učenicima. Ukoliko razredni starešina uspostavi otvoren i stabilan odnos sa svojim učenicima onda će i ranije moći da primeti eventualne probleme i promene i prijavi ih EWS timu (timu za borbu protiv osipanja).

Grupne diskusije na času ili nevezano za čas odeljenske zajednice mogu pomoći u uspostavljanju ovog odnosa.

Kako izgledaju te diskusije:

• Drže se redovno, svake sedmice u isto vreme
• Svi učesnici i razredni starešina sede u krugu bez stola
• Svi mogu da vide jedni druge
• Glavne teme i pitanja su: „Kako se osećam? Šta mi se desilo prošle sedmice? Šta me muči? Koja su moja zadovoljstva? Šta čini da se osećam dobro ili loše u odeljenju, kod kuće, među prijateljima? Kada mi je potrebna pomoć? Šta ne mogu da rešim? Šta su moji problemi u odeljenju?”
• Svi govore u prvom licu jednine, dakle iz svoje lične pozicije, uključujući i razrednog starešinu.
• Dok jedna osoba govori ostali slušaju.
• Ne sortiramo ili komentarišemo tuđe priče.
• To je otvorena osnažujuća diskusija u kojoj se ne daju kratka rešenja ili recepti već se demonstrira razumevanje i prihvatanje.
• Razredni starešina je facilitator procesa.

Grupne diskusije su uvek test tolerancije. Da se govori iskreno u grupi je zahtevan izazov za adolescente ali i za odrasle. Zato je važno ne odustati ukoliko se oseti da diskusije nisu na najbolji način vođene. Na početku se uvek javlja dosta tišine, smeha, usiljenog ćaskanja, izvrdavanja, skrivanja. Upornost razrednog starešine je zato veoma važna. Čak i kada se čini da razgovor ne teče sasvim dobro mora se nastaviti uz poštovanje celokupnog rituala sedenja u krugu itd. Ubrzo svi učesnici naviknu na tu situaciju i postiže se željeni efekat. 

Grupne diskusije imaju brojne prednosti na dugi rok: možemo dubinski upoznati učenike, pratiti njihove promene, odeljenska zajednica se razvija i kapacitet za nastavu i učenje takođe, dok je doprinos ličnom razvoju učenika ogroman. Članovi grupne diskusije imaju osećaj pripadništva, mogu se osloniti na svoje drugare iz odeljenja i razrednog starešinu, mogu sa njima deliti radosti i probleme. Ovi rituali sedmične diskusije takođe jačaju solidarnost i povećavaju stepen pažnje koji posvećujemo jedni drugima, osnažuju saradnju i otvaraju prostor za davanje povratne informacije, refleksije i samo-refleksije. A regularnost/redovnost ovih diskusija nauči učesnike da se otvaraju i iznose svoje misli pred grupom što nije jednostavno.