Nakon postavljanja ciljeva dolazi analiza situacije. Da bi se premostio jaz između onoga gde se trenutno nalazimo i gde želimo da budemo moramo tačno znati gde se sada nalazimo u odnosu na viziju u budućnosti. Pre planiranja potrebno je prikupiti puno informacija: kolika je tačno stopa osipanja u školi, kolike su stope osipanja u drugim školama, po čemu smo slični, a po čemu se razlikujemo od drugih institucija, koji su mogući razlozi za to, koje od ranije preduzetih mera su bile efikasne, a koje nisu, itd.
Koliko je osipanje učenika ozbiljan problem u našoj školi?
Najpre je važno videti koliko je problem ozbiljan. Mnoge škole imaju tačne podatke o broju učenika koji su odustali od školovanja, kao i tačno vreme kada se to desilo. Međutim, veoma često ne postoje takvi podaci u školi i, što je još važnije, nedostaje redovna obrazovna statistika. Jedan podatak nije samo podatak – on je oslonac za sve referentne statističke analize. Da li škola ima problem sa osipanjem učenika može se reći samo ako se analiziraju trendovi, a ne pojedinačni brojevi, tj. podaci. Na primer, ukoliko se smanjio broj učenika koji napuštaju školu važno je videti šta se to promenilo u školi poslednjih godina; šta se dobro radilo i da tako treba nastaviti. I obrnuto, ukoliko podaci pokazuju da se situacija pogoršava, potrebno je pogledati iz drugog ugla. Ako škola nema podatke o osipanju učenika, mora se napraviti sistem za prikupljanje i obradu podataka. Ovo dvoje nisu nezavisni jedno od drugoga već moraju biti povezani.
Podaci (brojevi) ne govore sami za sebe. Oni moraju biti pretvoreni u informacije, moraju biti interpretirani. Da bi se protumačili, podaci se prvo moraju grupisati i moraju se tražiti veze među njima. To znači da nije moguće planirati neku akciju samo na osnovu podatka o broju učenika koji su napustili školu. Neophodno je potražiti neki trend, ili pravilnost u njihovom ponašanju, u njihovom socio-kulturnom poreklu, i slično da bi se otkrile grupe učenika koje su potencijalno u riziku.
Glavna svrha EWS je da nam omogući sistematski pristup u identifikovanju učenika koji su potencijalno u opasnosti da napuste školu. Postoji više znakova - signala upozorenja na ovu opasnost. Iako postoji bezbroj razloga za osipanje učenika iz škole, svaki od njih je idiosinkratičan, poseban. Naravno, signali koji se najčešće javljaju mogu se pratiti i njihovo praćenje može pomoći da se otkriju grupe učenika koje su u opasnosti.
U okviru CroCooS projekta najčešći i tipični signali upozorenja su definisani na osnovu proučavanja relevantnih materijala i mogu se koristiti za identifikaciju učenika koji su u riziku. Šest signala koje smo izdvojili iz međunarodne literature daju nam okvir za prikupljanje podataka o pojedinačnim učenicima. Preporučuje se da svi učenici u prvoj godini srednje škole budu obuhvaćeni i provereni, jer se pravilnosti u javljanju osipanja mogu otkriti samo ako su svi učenici uključeni.
Prisustvo samo jednog signala upozorenja nije dovoljno da bi se reklo da postoji rizik da učenik napusti školu. Na primer, povećan broj izostanaka sa časova bez drugih signala upozorenja može ukazivati na sportsku povredu, ili nešto slično. Prema našem mišljenju, neophodno je da postoje bar tri od šest signala da bi se moralo intervenisati.
Sledećih šest signala upozorenja bi trebalo pratiti:
I. Signali u odnosu na zvanične standarde
1. Izostajanje sa nastave
2. Popuštanje u školi, pogoršanje školskog uspeha
3. Ponavljanje razreda (napomena: ovo zavisi od obrazovnog sistema zemlje)
II. Signali u odnosu na ponašanje učenika
4. Dosađivanje učenika na časovima (niska motivacija)
5. Drastične promene u ponašanju (povećana agresivnost, povlačenje u sebe, raspušteno ponašanje)
6. Pojava vršnjačkog nasilja (bilo da je učenik u ulozi osobe koja zlostavlja druge, ili u ulozi žrtve, tj. zlostavljane osobe).
Signali iz prve grupe su više kvantitativne, a u drugoj grupi više kvalitativne prirode. U Priručniku koji će biti razvijen u okviru ovog projekta (zbirka praktičnih rešenja koja će biti online dostupna), nalaze se alati koji omogućavaju rano otkrivanje ovih signala i njihovo pravovremeno saniranje. Preporučuje se, posebno velikim školama, da izgrade i redovno održavaju bazu podataka o učenicima, jer to pomaže u otkrivanju rizične grupe učenika. U manjim školama mogu se pratiti i analizirati podaci o učenicima i sa manje statistike, na primer, na sastancima nastavničkog veća.
Treba naglasiti da snimanje stanja nije jednokaratna aktivnost već kontinuiran proces. Ako se u školi prate učenici samo jednu godinu, nije moguće uočiti trendove u njihovom uspehu. Na snimanje stanja je dobro gledati kao na proces, jer se neki od signala upozorenja mogu pojavljivati u različito vreme, ne odjednom. Kada broj signala upozorenja do polugodišta dostigne kritičnu granicu (u našem slučaju to je 3 signala), EWS sistem bi morao alarmirati da se što je moguće pre krene sa intervencijom i da ona traje koliko je potrebno.
Pored šest glavnih signala upozorenja može biti još nekoliko drugih signala za koje škola može proceniti da ih je važno pratiti. Ovde je lista ostalih mogućih signala upozorenja, ova lista svakako nije iscrpna i mora se prilagoditi lokalnim specifičnostima:
Znamo li koji su razlozi za napuštanje škole? Mogu li se uočiti neki tipični uzroci preranog napuštanja škole (osipanja)?
Važno je naglasiti da nam podaci i informacije ne otkrivaju uzroke osipanja. Korelacija između dva podatka znači da su oni povezani, da idu jedan uz drugi: ako je jedan prisutan, verovatno će biti prisutan i drugi. Ali, povezanost dve pojave ili dva podatka ne znači da je jedan uzrok javljanja drugog. Kada već primetimo problem kod učenika to je samo signal upozorenja, ali ne i uzrok njegovog ponašanja. Loš uspeh u školi, na primer, može imati nebrojene uzroke, od raskida veze do pogoršanja vida, ili od porodičnih problema do problema sa učenjem, ili ličnog konflikta sa novim nastavnikom.
Isti uzrok se može vrlo različito manifestovati zavisno od karakteristika okolnosti i osoba. Ipak, mogu se identifikovati određeni obrasci javljanja uzroka. Kao na primer, spavanje na času, može biti posledica načina rada na predmetu, profesora, ili dana u nedelji. Vršnjačko zlostavljanje može se povezati sa određenim uzrastom ili razredima. Bežanje sa časova može biti češće u određenim mesecima u godini.
Šta smo do sada uradili po tom pitanju? Šta je bilo uspešno, a šta nije?
Veoma je važno pripremiti inventar pedagoških aktivnosti koje su urađene u instituciji povodom problema ranog napuštanja škole. Nije potrebno sprovesti naučno istraživanje o tome koje aktivnosti su dale rezultate, a koje nisu, ali je potrebno da škola ima dobro potkrepljenu ocenu urađenoga, kako bi nastavnici mogli da odluče šta da će i dalje da rade, a šta ne bi trebalo.
Identifikacija uspešnih i manje uspešnih aktivnosti je neizbežan korak i čini integralni deo analize tekuće situacije u školi.
1) Analiza resursa
Analiza resursa jeste proces koji je preporučljivo raditi tokom analize situacije, ali bi je trebalo revidirati s vremena na vreme, jer akcioni plan koji treba realizovati može tražiti druge izvore, a nedostatak izvora ili njihovo zanemarivanje mogu uticati na ciljeve koje je škola postavila.
Ipak, resursi su uvek prisutni. Njihova upotreba je, do neke mere, zavisna od prioriteta institucije ili od odluka rukovodećeg tima škole. Resursi se mogu grupisati u: ljudske, fizičke i finansijske resurse. Škola se nalazi u posebnoj situaciji ako je većina resursa striktno regulisana pravnim okvirom i radom osobe koja je zaduženom za njihovo održavanje. Na primer, „slobodna” upotreba novca je retko moguća. To znači da škole moraju da koriste resurse koje već poseduju.
Inventar ljudskih resursa sadrži kapacitete (vreme), veštine i stavove zaposlenih. Koristi se reč „zaposleni“, jer nisu samo nastavnici ti koji su uključeni u sprovođenje EWS. Rukovodstvo škole mora doneti odluku koliko će vremena zaposleni posvetiti razvoju, ili sprovođenju EWS. Ono, takođe, treba da napravi inventar raspoloživih organizacionih i ličnih kompetencija, kao i listu onih koje nedostaju.
Škola može imati dosta dobrih metoda za prepoznavanje učenika koji su u opasnosti da napuste školovanje. Takođe, mogu postojati metode intervencije. Da bi se škole podržale u stvaranju EWS, napravljen je Priručnik u okviru projekta CroCoos. Priručnik ima za cilj da pomogne školi i osoblju u razvoju kompetencija. U okviru projekta, školama iz uzorka će biti na raspolaganju i mentori, da bi im pomogli u rešavanju problematičnih situacija.
Fizički uslovi u školi su, uglavnom, zatrečeni. EWS generalno ne zahteva neki posebno veliki prostor, ili neku posebnu opremu, ali EWS timu je potrebno mesto za sastanke, kao i odgovarajući prostor za individualne i grupne intervjue, sastanke sa spoljnim ekspertima i roditeljima. Preporučljivo je da prostor za ove svrhe bude manje formalan i udobniji od velike učionice. EWS timu je potreban pristup internetu, da bi mogli da komuniciraju sa CroCoos mentorima i eventualno drugim nastavnicima. Takođe, potreban je kompjuter u kome se mogu držati podaci o učenicima i koji omogućava zaštitu tih podataka.
Preporučuje se pripremanje liste potencijalnih spoljnih resursa, koji bi se mogli upotrebiti ili u fazi razvijanja ili u fazi primene EWS. Lista može sadržati pojedince, ili organizacije, ali ako su navedene organizacije bilo bi dobro navesti i listu kontakt osoba. Cilj je napraviti EWS da bude što efikasniji, koristeći spoljašnje i unutrašnje resurse u odgovarajućoj meri. Čak i ako je moguće sprovoditi EWS uz oslanjanje samo na unutrasnje resurse, to je previše skupo i troši previše energije i vremena zaposleni u školi.
Na oktataskepzes.tka.hu koristimo kolačiće da bismo vam pružili najbolje moguće iskustvo. Korišćenjem ove veb stranice prihvatate kolačiće