2.7. Popravljanje

Sistematsko sprovođenje EWS zahteva periodičnu reviziju. Bez obzira u kom se trenutku sprovodi, evaluacija sistema bi trebalo da obuhvati nadgledanje aktivnosti od poslednje revizije, ili od samog početka posla.

Rad na nivou institucije trebalo bi preispitati gledanjem ciljeva i obrazovne filozofije. zajedničkih vrednosti u školi. Treba li išta menjati? Nije dobro godišnje menjati dugoročne strateške ciljeve, obrazovnu filozofiju. ili vrednosti u jednoj organizaciji, ali s obzirom da je školstvo veoma pod uticajem političkih promena u Centralnoj Evropi, ovo može biti neophodno. Ipak, preporučujemo da se usklađuju, a ne potpuno menjaju strateška razmišljanja, jer to čini da se osoblje i učenici osećaju sigurno.

Revizije na nivou škole bi trebalo da se zasnivaju na odgovorima na pitanja koja su data u sekciji 2.1. Opet naglašavamo da je bolje prilagoditi već postojeće, nego unositi nagle i velike promene. Čak i ako nešto ne radi kako treba, promene treba doneti primenom niza prilagođavanja, a ne potpuno ignorisati ono što je urađeno i uvesti nešto novo (što isto može biti neuspešno).

Najvažnije je da je na kraju svake intervencije potrebna revizija. U fazi promišljanja, EWS tim bi trebalo da pregleda šta je urađeno dobro i efikasno, a šta treba sledeći put uraditi drugačije. Evaluacija uvek treba da jeusmerena prema buućnosti. Komunikacija u stilu “šta bi bilo, kad bi bilo” može navesti na traženje žrtvenog jarca, uzajamno optuživanjei pokušaj da se nađe čija je to bila greška. Prošlost se ne može promeniti, ali na osnovu nje možemo planirati šta ubuduće preduzeti. Ako je neko vođa tima i jedan od članova tima nije uradio zadatak koji mu je dodeljen, a nije ni obavestio vođu o tome – ko treba da uradi nešto drugačije sledeći put? Osoba koja želi da promeni situaciju i koja je sposobna da to uradi je vođa tima.

Kada se zatvori krug sa potpunim osvrtom na EWS i urađeno, novi i unapređeni ciklus može početi. Ovo omogućava održivost uvedenog sistema.